Zivot je igra

Ostala je knjiga sa par ne procitanih strana..

I ja cu te ostati zeljna dok me ima..

Tato moj 

Nemam više vremena za duge rečenice,
nemam kad ne pregovaram,
otkucavam poruke kao telegrame.

Nemam vremena da raspirujem plamen,
sad zaprećem šake zgorela žara.

Nemam više vremena za hodočašća,
naglo se smanjuje putanja do ušća,
nemam kad da se osvrćem i vraćam.

Nemam više vremena za sitnice,
sad treba misliti na večno i neobuhvatno.

Nemam kad da razmišljam na raskrsnici,
mogu stići jedino kudgod u blizinu.

Nemam vremena da išta izučavam,
nemam vremena sad za analize,
za mene je voda sada samo voda
kao da sam je pila sa kladenca;

nemam kad da razlažem na sastojke nebo,
vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.

Nemam više vremena za bogove tuđe,
ni svoga nisam dobro upoznala.

Nemam kad da usvajam zapovesti nove,
mnogo mi je i starih deset zapovesti.

Nemam više kad da se pridružujem
ni onima koji istinu dokazuju.

Nemam kad da se borim protiv hajkača.
Nemam kad da sanjam, da lagano koračam.

A ko to zna?

Mozda ima puno, puno vremena..

Mozda ima koliko i ja.

Jer ja sam on i on je ja. 

Dok imamo vreme ovog sveta.

http://youtu.be/UfVk6259K74